Mario2002

Pros'o 8. Mart, gotovo je sad

Upoznao sam nedavno jednu sjajnu mladu zenu. Njena zivotna situacija je, da kazem, za nase drustvo, ili za danasnje vreme simptomaticna (ili sto vole nasi politicari da korise: Signifikantna). Katolicka braca i komsije vole da vele: Znakovita.

Ima trideset i nesto, obrazovana, vise nego intiligentna, sarmantna, moderna, sexy, lepa, topla, trudi se da bude pozitivna... Neka losa ili recimo teska ili negativna iskustva iz proslosti nisu od nje napravila cinika. Naprotiv, pojacala su njenu urodjenu sposobnost da se stavi u kozu drugoga, da saoseca i pokusa da razume.

Ipak, ona je solo.

Onda mi je sinulo. S obzirom da ja volim zene, sto se kaze sa svake strane i da moja strast prema lepsem polu, obuhvata sve vidove odnosa, dakle, nikako samo one polne, nego i svake druge vrste, shvatio sam da sve vreme, zapravo, nastojim da proniknem u njihove tajne.

Kako stvari stoje, moja fascinacija zenama, svakako je (makar samo jednim svojim delom) uzrok njihove fascinacije mnome. Odnosno predstavlja deo moje privlacnosti.  Proizvodi (povratno) interesovanje. To sto ja imam, ili sam imao (bolje je reci tako, jer ja sam se, evo, smirio i smiren sam vec neko vreme) da ponudim, mislim da nema neke veze. Na kraju krajeva to sto ja mogu da im pruzim i nije nesto posebno. Mislim, nije nista izuzetno, narocito imajuci u vidu toliku zensku pozornost, koju sam, jedno vreme izazivao.

Zato bi povremeno neka od dragih mi dama, imala utisak da je streljam ocima ili da je gledam k’o da hocu da joj uzmem dusu.

Na zalost, ako sam ja cedo proseka, a jesam, prosek i nije nesto. Zato je moja nova poznanica sa pocetka posta i dalje solo. Previse je dobra.

Objavio Mario2002 u 18. mart 2010 9:48:29 | 8 comment(s)

...

...

Lezali smo u krevetu i pusili.

-         „Sta ti u stvari hoces?“

-         „Kako to mislis?“

-         „Znas... cudan si ti.“

-         „Sto?“

-         „Gledas me tim ocima, k’o da hoces dusu da mi uzmes.“

-         „Pa, ne treba mi bas dusa...he, he, he...“

-         „Budalo!“

-         „...“

-         „Ne, stvarno...“

-         „Sta?“

-         „Sta ti u stvari hoces?“

Nisam umeo da joj objasnim. Sada bih umeo.

...

Objavio Mario2002 u 15. mart 2010 11:41:15 | 17 comment(s)

Pismo prijateljici

Draga moja i mila prijateljice,

Vasa odanost svih ovih godina cini me nemocnim u svim mojim nastojanjima da vam se, makar jednim malenim delom, sitnim gestom koji bi trebalo da me na trenutak odaleci od sopstvene mizerije, oduzim za sve one trenutke iskrenosti koje ste mi pruzili.

U svojoj malenkosti, obuzet sebicnim jurcanjem za zadovoljstvima, plah, u zurbi i vazda slab, nisam smogao snage da Vam na pravi nacin odgovorim.

Vi ste, sa svoje strane, u svoj velicini svoje neizmerne dobrote i blagosti, prominirajuceg duha i primerne vrline, moralne i licne hrabrosti koja uliva strahopostovanje, uvek uspravno stajali, kao stena i bili svagda oslonac, ili svetionik sred opasnih hridi koje zapljuskuju talasi necovestva, stub ljudskosti i topline, na koji sam se uvek mogao da oslonim.

Objavio Mario2002 u 8. mart 2010 16:00:21 | 5 comment(s)

Devojka iz Subotice

Upoznali smo se jos dok smo radili u istoj firmi. Uglavnom smo kontaktirali telefonom i to u vezi sa poslom. Malo se grebala za znanje, ali mi je te usluge uzvracala ljubaznoscu i vremenom – slatkom koketerijom. Ja sam nekako pokusavao da plivam u tom toboz flertu, jer je lepa. Da... simpaticna je i energicna, mala pametnica, ali nista posebno. Osim tog izgleda. Mislim da je najlepsa zena sa kojom sam ikada imao neku shemu.

Ipak, prvi put sam je iskulirao. Pomogao sam joj da nadje posao kada se ogranak nase kutje u Subotici ugasio. Mislio sam da je htela ili da se „oduzi“ za pomoc, ili da se lepo pozdravi. Dosla je, videli smo se, ali se nista nije dogodilo. Bio sam u nekoj poslovno-privatnoj frci tih dana. Uzasan nered pretio je raspadom sistema. Preopterecen na svaki nacin, naprosto nisam smogao snage... ni hrabrosti u datom trenutku.

Kasnije sam saznao da joj je muz veoma bolestan. boluje, ono, „od duze i teske bolesti“... i zapravo je trazila utehu, ili odushak, ili da joj se neshto desi. Nastavili smo da se povremeno vidjamo. Kada bi se neko nasao u mestu onog drugog, popili bi smo kafu negde ili slicno. Rekla mi je jednom takvom prilikom kako sam ja njen andjeo. Jebote!!! Ja? Naravno, brzo mi je bilo jasno. Verovatno je mislila kako, eto, nisam zloupotrebio njen los period u zivotu, nisam hteo nista da zapocinjem, jer ko zna sta bi se izrodilo... tako nesto joj je sigurno proslo kroz lepu glavu i skontala je kako sam ja neki uzasno O.K. lik.

„O.K. lik“ nije nista slutio, ali posle oko godinu dana usledila je serija SMS-ova, od bezobrazno – simpaticnog cestitanja Nove godine, preko toplih, pa potom i vrucih poshalica, do otverenog zakazivanja susreta koji bi „trajao duze od ispijanja jedne kafice“... Najavila se jednog dana i dosla. Dolazila je povremeno narednih par godina. Ponekad u zurbi, ponekad ne... potom, uvek u zurbi, da bi na kraju tek po neki put uspeli da popijemo kafu i nista vise.

Kako to obicno biva, nasi susreti su se proredjivali, proredjivali... skoro da su prestali. Proslo je jos par godina i lepa Suboticanka se preselila u uspomene.

Onda je, nedavno, navratila do mene na shljaku. Na kratko, uzasno kratko vreme:

„Moram da zurim, cekaju me kolege u kolima. Pa dobro, ako zakasnim, hoces me ti voziti do Subotice? Doduse, putovali bi dva – tri sata duze...“ – otrchala je bez moje valjane replike. Otkud sad to?

Objavio Mario2002 u 22. februar 2010 15:52:22 | 8 comment(s)

preplanula

Stajali smo, sa desna levo: Sale, Vesna, Gabika i ja... Levo od mene je sedela Danka. Bila je gužva i mi smo stajali, umesto u krugu, okrenuti licem jedni drugima, nekako kao u malom stroju, jedno pored drugog.

Gabika me je sve vreme dodirivala nogom. Bila je u miniću, a ja u bermudama i lepo je mogla da oseti kako se ježim od svakog dodira. Dotle, ja sam rukom gurkao Danku. Dodirivao sam je po ramenima, leđima i vratu... Hitro me je pljesnula po ruci. Gabika izgleda nije ništa primetila. Značajno me je pogledala i krenula ka terasi. Razmišljao sam kako da izvedem da sam izađem za njom, ali nisam imao rešenje.

Objavio Mario2002 u 8. februar 2010 13:44:38 | 2 comment(s)

Gledanje v.s. Posmatranje

„Pa dobro, a kako je ona izgledala?“ Setio sam se te recenice svaki put kada sam imao frku u drustvu neke zene. Bilo kakvu frku, tremu, nesigurnost. Znao sam da do tancina opisem kako sam ja izgledao, sta sam toga dana radio, kako sam se obukao, sta sam osecao i o cemu sam razmisljao. „A ona? Hajde od pocetka. Sta je imala na sebi?“ Sarenu bluzu... nesto bez veze. „Dobro... Dalje?“ Crvenu suknju. Svetlo crvenu. Ne, nije minic. Tek nesto iznad kolena... i crvene baletanke. „Seljanka neka, a?“ Ma ne, to se nosilo osamdesetih. Bio je bas topao dan. Secam se... malo kasnije sam video, nije imala nista ispod... ala sam se izblamirao...

Pre neku godinu: Ista zena. Topao dan... ne, vreo julski dan. Mahnula je i prisla. Dobro izgleda. Mladoliko... sitna je, mozda to pomaze. Bez sminke, pa vidim da ima one sitne bore smejalice. Skinula je burmu... Preplanula je i na mestu gde bi trebalo da bude burma lepo se primecuje svetao trag na domalom prstu... Prica o letovanju. Ici ce i sledece godine na isto mesto. Dok prica, njene oci mi govore. Cutim, jer sam video ono sto je htela da vidim. Ona je vec tada znala da cu da se iskupim za onaj blam.

Objavio Mario2002 u 29. januar 2010 14:43:48 | 11 comment(s)

Semafor

Desi se, povremeno, kakva zgoda. Otprilike na svakih sest meseci. Izmedju dve zgode, ja vodim obican zivot.

Neke od zapocetih prica su se okoncale. Neke nisu, ali su na „stend baju“... povremeno ozive. Kao i ovaj blog.

Vesna i ja smo i dalje zajedno. Deca rastu. Beograd je lep. Beogradjanke jos lepse. I one druge, koje dolaze. Neke ostaju, neke se vracaju. Neke su tu privremeno i to se odmah vidi.

„Experiment Skotska“ se okoncao. Posle nekoliko godina, naprosto je postalo besmisleno.

...razmisljao sam o svom ponasanju. Ja ne koketiram. Ljubazan sam. Nisam usiljen. To je sve. Onda primetim signal. U poslednje vreme sam poceo da obracam paznju. Uvek su one te koje prve posalju signal.

Objavio Mario2002 u 25. januar 2010 12:01:35 | 12 comment(s)

naslov posta

Da se razumemo, osećam potrebu da kažem – ja nisam naročito privlačan tip.

Mislim, pobogu, nisam loš, ali nisam ništa posebno. Prosečan, rekao bih.

Nisam ni od onih bezazlenih, koje žene ponekad biraju kao bezbednu varijantu.

„Prilike“ mi ne iskrsavaju svaki čas.

I da – molim vas da ne pomislite kako se proseravam.

Objavio Mario2002 u 18. januar 2010 11:55:36 | 28 comment(s)

znaju ljudi

Henry Miller: “Seks je jedan od devet razloga reinkarnacije … ostalih osam su nebitni..”

Sting: “Mislim da sam rekao Bobu Geldofu da mogu voditi ljubav i po osam sati. Nisam mu spomenuo da u to ubrajam četiri sata moljakanja, večeru i film.”

Woody Allen: “Ljubav je odgovor, međutim, dok čekate odgovor, seks može da vam predloži još mnoga zanimljiva pitanja.”

“Seks bez ljubavi je isprazan čin - ali najbolji isprazan čin koji postoji.”

Zsa Zsa Gabor: “Ne znam ništa o seksu, oduvijek sam bila udana.”

Objavio Mario2002 u 16. decembar 2009 14:59:36 | 6 comment(s)

KAKO GOVORITI O ŽENAMA

1. Ona nije RIBA - nego PRSATI GRAÐANIN.  

2. Ona nije LAKA - nego je HORIZONTALNO PRISTUPAČNA.  

3. Ona nije GLUPAČA - nego je SKRENUTA S AUTOPUTA INFORMACIJA.

4. Ona nije PRAZNOGLAVA - nego je U RASKORAKU S REALNOŠĆU. 

5. Ona nije PIJANA - nego je HEMIJSKI INTOKSICIRANA. 

6. Ne kaže se ONA BI SE KRESNULA - nego ONA JE SEKSUALNO FOKUSIRANA. 

7. Ona nema SILIKONE - nego je MEDICINSKI OBOGAĆENA.

8. Ona nije KURVA - nego je SEKSUALNO EKSTROVERTNA. 

9. Ona nema SJAJNO DUPE - nego je REKTALNO SUPERIORNA.

10. Ona nema BRKOVE - nego je u KONTAKTU S MUŠKOM PRIRODOM SVOJE LIČNOSTI.

11. Ona NE KUVA LOŠE - nego je MIKROTALASNO KOMPATIBILNA

Objavio Mario2002 u 8. decembar 2009 16:10:59 | 6 comment(s)